foto: Jelena Janković
foto: Jelena Janković

Na Bitefu ovih dana gostuje predstava Dolina jeze Štefana Kegija, u koprodukciji njegovog Rimini protokola i Kameršpilea iz Minhena.

Ovu predstavu sam imao priliku da gledam pre oko godinu i po dana u Nemačkoj sa Ivanom Medenicom, umetničkim direktorom Bitefa. Već po samom izlasku iz sale, Medenica je sa iskrenim oduševljenjem već počeo da planira Bitef 2020. godine,  u okviru koga je Dolina jeze trebalo da  bude jedna od centralnih predstava, onih koje definišu tematski i estetski fokus festivala. 

Tada naravno niko nije znao kako će svet izgledati ove godine i počele su pripreme za programaciju 54. Bitefa koji bi se bavio pojmovima transhumanizma i posthumanizma, odnosno kreiranjem vizije budućnosti u kojoj ljudska vrsta više neće imati dominantnu ulogu jer će joj konkurencija postati roboti, avatari, kiborzi. Kegijeva predstava bila bi temelj takvog festivala.

U međuvremenu, rad na „redovnom“ izdanju Bitefa je, iz dobro poznatih razloga, otišao u zaborav. Kao što je pojam „redovno“ napustio sve što u životu radimo. Ipak, desio se Bitef-Prolog i Dolina Jeze, na oduševljenje beogradske publike, ovih dana ima četiri izvođenja u Bitef teatru. Ono što ta publika ne zna, je da smo na neki čudan način, ponovo imali mnogo sreće. Naime, dolazak Doline Jeze na Bitef u redovnim okolnostima bi ove godine bio više nego upitan. Predstava je u septembru 2020. trebalo da bude na višemesečnoj turneji u Aziji.  Uprkos supermoćima producenata Bitefa, bilo bi veoma teško obezbediti njen dolazak na Bitef.  Azijska turneja je, naravno, otkazana zbog pandemije i Kegijev robot je nekako pronašao put do Skvera Mire Trailović, kao da mu je bilo suđeno.

Tako smo mogli da uživamo u jednom neobičnom pozorišnom iskustvu, ali i razgovoru sa Kegijem putem video linka o robotima, tehnologiji, budućnosti, ali i razlici između robota i oktopoda. Kegi je, pomalo neočekivano, konstatovao kako ne veruje u budućnost u kojoj veštačka inteligencija dominira i kako smo još uvek upućeni jedni na druge. Lep zaključak za kraj jednog lepog dana na Bitef-Prologu.

 

Filip Vujošević