фото: Јелена Јанковић
фото: Јелена Јанковић

На Битефу ових дана гостује представа Долина језе Штефана Кегија, у копродукцији његовог Римини протокола и Камершпилеа из Минхена.

Ову представу сам имао прилику да гледам пре око годину и по дана у Немачкој са Иваном Меденицом, уметничким директором Битефа. Већ по самом изласку из сале, Меденица је са искреним одушевљењем већ почео да планира Битеф 2020. године,  у оквиру кога је Долина језе требало да  буде једна од централних представа, оних које дефинишу тематски и естетски фокус фестивала. 

Тада наравно нико није знао како ће свет изгледати ове године и почеле су припреме за програмацију 54. Битефа који би се бавио појмовима трансхуманизма и постхуманизма, односно креирањем визије будућности у којој људска врста више неће имати доминантну улогу јер ће јој конкуренција постати роботи, аватари, киборзи. Кегијева представа била би темељ таквог фестивала.

У међувремену, рад на „редовном“ издању Битефа је, из добро познатих разлога, отишао у заборав. Као што је појам „редовно“ напустио све што у животу радимо. Ипак, десио се Битеф-Пролог и Долина Језе, на одушевљење београдске публике, ових дана има четири извођења у Битеф театру. Оно што та публика не зна, је да смо на неки чудан начин, поново имали много среће. Наиме, долазак Долине Језе на Битеф у редовним околностима би ове године био више него упитан. Представа је у септембру 2020. требало да буде на вишемесечној турнеји у Азији.  Упркос супермоћима продуцената Битефа, било би веома тешко обезбедити њен долазак на Битеф.  Азијска турнеја је, наравно, отказана због пандемије и Кегијев робот је некако пронашао пут до Сквера Мире Траиловић, као да му је било суђено.

Тако смо могли да уживамо у једном необичном позоришном искуству, али и разговору са Кегијем путем видео линка о роботима, технологији, будућности, али и разлици између робота и октопода. Кеги је, помало неочекивано, констатовао како не верује у будућност у којој вештачка интелигенција доминира и како смо још увек упућени једни на друге. Леп закључак за крај једног лепог дана на Битеф-Прологу.

 

Филип Вујошевић