Koliko puta ste u poslednje vreme bili na tribini ili razgovoru u okviru koga je broj gledalaca na kraju događaja bio neuporedivo veći nego na početku? To se dogodilo na Skveru Mire Trailović u nedelju uveče, kada je Maja Pelević u okviru Filozofskog teatra polemisala sa Svetlanom Slapšak, antropološkinjom i autorkom brojnih eseja iz lingvistike, sociologije i rodnih nauka.
Na početku razgovora, Slapšakova se prisetila svoje mladosti i prvih odlazaka na Bitef, da bi potom počela da priča o aktuelnom trenutku i urednoj revoluciji kojoj se nada. Po njoj, naime, pandemija koronavirusa je omogućila da ponovo počnemo da razmišljamo o mogućoj jednakosti svih, u isto vreme bivajući veoma disciplinovani u poštovanju propisanih mera, što u budućnosti otvara vrata jednoj organizovanoj pobuni. Dalje je veoma vešto nabrajala elemente takve revolucije. U okviru nje, prvi korak bi bila krađa interneta od njegovih vlasnika i predaja istog ljudima na upravljanje. Drugi korak bi bila pravednija i odgovornija raspodela hrane. Dok je razgovor trajao, na Skveru Mire Trailović se okupljalo sve više i više sveta. Neki od njih su pošli da gledaju jednu od repriza Doline jeze u Bitef teatru i stali da čuju šta ima da kaže. Drugi su, međutim, a nije ih bilo malo, obični slučajni prolaznici. Zainteresovani onime što vide i čuju, stajali su naslonjeni na ogradu letnjne scene i - slušali. Neki od njih sasvim sigurno nikada nisu bili na Bitefu...
Razlog za porast broja gledalaca tokom Filozofskog teatra svakako leži u činjenici da se on odvijao na otvorenom, u javnom prostoru, i tako postao dostupan i ljudima kojima obično nije. Međutim, postoji još jedan. Svetlana Slapšak, iako vrhunska intelektualka i osoba širokog obrazovanja, govori veoma jednostavno i razumljivo. Njene ideje mogu biti bliske svima. Kod nje nema ničeg suvoparnog, dosadnog, pretencioznog i samodovoljnog. Dakle, moguće je u isto vreme biti i vrhunski intelektualac i pristupačan. Slapšakova je pravi najbolji mogući dokaz za ovu tvrdnju.
Filip Vujošević