Колико пута сте у последње време били на трибини или разговору у оквиру кога је број гледалаца на крају догађаја био неупоредиво већи него на почетку? То се догодило на Скверу Мире Траиловић у недељу увече, када је Маја Пелевић у оквиру Филозофског театра полемисала са Светланом Слапшак, антрополошкињом и ауторком бројних есеја из лингвистике, социологије и родних наука.
На почетку разговора, Слапшакова се присетила своје младости и првих одлазака на Битеф, да би потом почела да прича о актуелном тренутку и уредној револуцији којој се нада. По њој, наиме, пандемија коронавируса је омогућила да поново почнемо да размишљамо о могућој једнакости свих, у исто време бивајући веома дисциплиновани у поштовању прописаних мера, што у будућности отвара врата једној организованој побуни. Даље је веома вешто набрајала елементе такве револуције. У оквиру ње, први корак би била крађа интернета од његових власника и предаја истог људима на управљање. Други корак би била праведнија и одговорнија расподела хране. Док је разговор трајао, на Скверу Мире Траиловић се окупљало све више и више света. Неки од њих су пошли да гледају једну од реприза Долине језе у Битеф театру и стали да чују шта има да каже. Други су, међутим, а није их било мало, обични случајни пролазници. Заинтересовани ониме што виде и чују, стајали су наслоњени на ограду летњне сцене и - слушали. Неки од њих сасвим сигурно никада нису били на Битефу...
Разлог за пораст броја гледалаца током Филозофског театра свакако лежи у чињеници да се он одвијао на отвореном, у јавном простору, и тако постао доступан и људима којима обично није. Међутим, постоји још један. Светлана Слапшак, иако врхунска интелектуалка и особа широког образовања, говори веома једноставно и разумљиво. Њене идеје могу бити блиске свима. Код ње нема ничег сувопарног, досадног, претенциозног и самодовољног. Дакле, могуће је у исто време бити и врхунски интелектуалац и приступачан. Слапшакова је прави најбољи могући доказ за ову тврдњу.
Филип Вујошевић
