Osmišljavanje programa svake nove Bitef Polifonije pokreće se završetkom prethodnog izdanja, predlozi se razmatraju početkom nove godine da bi se u maju zaokružio program, uvek s mogućnošću otvorenosti za promene, nova otkrića i neplanirane izazove. Ove godine je promena, novih otkrića i neplaniranih izazova bilo više od svakog očekivanja i svih pretpostavki i mogućih predviđanja.
Programski tim Bitef Polifonije prevladao je sve neizvesnosti samoizgrađujući se na temi koja je u bila u fokusu ovogodišnje Bitef Polifonije i tako je nastao dvosatni programski blok IGRE ZA ŽIVOT Bitef Polifonije 2020, koji će se realizovati po specifičnom „polifonom konceptu“.
Višeglasje programskih segmenata povezivaće niti čudnih petlji u kombinaciji živih i virtuelnih događanja u vidu otvaranja procesa od izdanja Bitef Polifonije u ovoj 2020. godini do punog ostvarenja programa 21. Bitef Polifonije u spoju sa njenim 22. izdanjem u 2021. godini.
Programski blok IGRE ZA ŽIVOT Bitef Polifonije 2020 dešavaće se u interakciji prisutnih izvođača, učesnika, gostiju i publike, uživo i/ili virtuelno, sa programskim segmentima koji će ih provesti kroz teme koje su u fokusu tri planirane predstave, foto/video-prezentacijâ, onlajn intervjuâ, ličnih priča, završnice tematskog onlajn dijaloga, i na kraju, umetničkog performansa.
IGRA ZA ŽIVOT Bitef Polifonije 2020 ima osam segmenata koji se nadovezuju jedan na drugi i pođednako predstavljaju najavu, otvaranje i poseban program, kreiran kao jedinstven programski blok koji nas aktivno uključuje u dijalog o umetnosti i stvaralačkom radu kao životnoj potrebi i smislu života. O odrastanju, slobodi, ograničenjima i snazi da se ta potreba ostvari. O osuđenost na pritiske, na zatvorenost. O razumevanju i nerazumevanju. O dobrim delima i zlu. O životu koji nema uvek srećan kraj. O životu u kom umetnost i volja za otporom pobeđuju svako zlo, pa i samu smrt. O sada i ovde i budućnosti kao slici sveta.
Program
Programski blok otvara Malo pozorište „Duško Radović“ sa Nit koja nas povezuje - najavom predstave Aska i vuk. Nit ispredaju Tatjana Piper Stanković, rediteljka, i glumci predstave.
Oni nam poručuju da živimo u vremenu nasilja i međuljudskih odnosa koji diktiraju neke nove vrednosti. Tragamo za rešenjima. Naša priča o Aski i vuku priča o nasilju i o tome kako to nasilje zaustaviti, ali to je i priča o umetnosti i posebnosti. I tu je rešenje, jer nijedna pahulja, nijedan čovek, nijedno runo ovce nisu isti. U tome je umetnost. Umetnost je sve ono oko nas i sve ono u nama, samo ju je neko osvestio, a neko nije, neko je se plaši, neko stidi. U našoj predstavi vuna je simbol života. U svakoj ruci ona diše drugačije. Kad je neko nesvesno stegne, ona se vrati u prvobitan oblik. Tako se i mi branimo, plašimo se da nas neko ne povredi. Strah izaziva sukob. A čoveka, kao i vunu, treba milovati, poštovati, osluškivati. Kad je milujemo, ona nam dozvoljava da ispredemo nit njene slobode, naše slobode u svoj njenoj lepoti. Ona nam daje igru beskonačnosti!
Predstavu Aska i vuk u Malom pozorištu „Duško Radović“ u Beogradu stvarali su: Tatjana Piper Stanković (dramatizacija i režija), Aleksandar Lokner (muzika), Danica Arapović (asistent režije i scenski pokret), Staša Jamušakov (scenografija i kostim), Marija Tavčar (kreacija lutaka). Uloge: Aska/Devojčica 1 - Vladislava Đorđević, Vuk/Dečak 1 - Lazar Miljković, Aja/Devojčica 2 - Jovana Cvetković, Tata/Dečak 2/Mali ovan - Arsenije Tubić, Nastavnica - Tatjana Piper Stanković.
Omladinsko pozorište PATOS iz Smedereva otkriće nam kako su oni stvarali svoju predstavu 2100: Skaska o Aski, koju su smestili u (ne)daleku 2100. godinu. Učestvuju: Sanja Krsmanović Tasić, rediteljka, Jugoslav Hadžić, i članovi Krsmanović Tasić, rediteljka, Jugoslav Hadžić, i članovi kamernog muzičkog sastava.
Oni nas pozivaju da zamislimo svet u kome je umetnost zabranjena kao beskorisna delatnost, i u kome postoji samo #radoučenje. Svet u kome mladi u #fabriškolama vredno rade dok ih Brižni prate preko kamera. Svet u kome samo u Muzeju poslednjih mogu da se pogledaju drvo, mačka, pčela, gde može da se posluša poslednja pesma. Svet u kome može da se diše samo pomoću maski, i u kome se vazduh prodaje u teglama. I u tom i takvom svetu, grupa mladih stvara svoje Krovište, prostor slobode i smisla, u kome se žudno slušaju i izvode neke važne priče, među njima i Aska i vuk, slušaju poslednji proroci koje nismo dovoljno i na vreme slušali. I - gde se pleše. U Krovištu uče jedni od drugih važnost solidarnosti i drugarstva, i to da nikad, čak i u tom uništenom i otuđenom svetu naše budućnosti, nije kasno za nadu. I za pobunu.
Predstavu 2100: Skaska o Aski stvarali su: Sanja Krsmanović Tasić (režija i tekst), Jugoslav Hadžić (muzika), Ivka Stanojević (kostim), Pavle Kukić (scenografija i rekvizita). Igraju: Dunja Velebit, Ana Ivanković, Milica Ivanović, Tara Jovanović, Bojana Ristić, Natalija Jovanović, Milica Lazarević, Mila Živković i Danilo Karapandža. Muziku izvode: Jelena Ugrinić (viola), Marko Đorđević (klarinet), Čarna Varvara Bolević (violina), Đorđe Ivković (violina) i Staša Timotijević (violončelo)
Završnu reč učesnika onlajn dijaloga „Za koga igra Aska?“ (o položaju umetnica i umetnika u Srbiji) prisutna publika, ali i svi zainteresovani, moći će da prate preko video bima. Moderator dijaloga: Irena Ristić
Ako „...umetnost i volja za otporom pobeđuju svako zlo, pa i samu smrt“ - kako kaže Andrić na kraju pripovetke kojoj se Polifonija vraća tokom dvadeset godina postojanja, šta će biti ako se one ipak ugase. Mogu li opstati, i pod kojim uslovima? Mogu li opstati zajedno, ili će volja ipak morati da popusti? Tokom krize nastale usled pandemijske opasnosti, u javnom diskursu izoštrava se mit o umetniku kao duhovnom delatniku koji oplemenjuje, uzdiže, zabavlja, ili bar rasterećuje od tegobnih misli i briga - slavi se umetničko delovanje kao apolitično, ili bar utešno, kako već dolikuje predrasudama o duhovnosti. Kriza ujedno daje odličan izgovor da se akteri samoorganizovanih praksi, koji u umetnosti vide prostor borbe i kritičkog delovanja, konačno ućutkaju, bez ikakvih resursa, bez mogućnosti za opstanak. Opasnost je sasvim očigledna. Studije pokazuju do koje mere su nezavisne umetnice i umetnici u Srbiji danas ugroženi, ne manje od drugih skrajnutih manjina. I dok elite udeljuju milostinju, zataškavajući odgovornost nadležnih institucija, iz samih praksi izranjaju radikalni potezi solidarnosti. Ostaje upitno kako će Aska nastaviti da igra, zbog čega i za koga.
Učesnici: Milena Dragićević-Šešić, Zoran Pantelić, Marko Milić, Ana Vuković i Ivana Stefanović
Psalm za Anu Frank, mini-performans Šabačkog pozorišta, uvodi nas u predstavu Ana Frank, koju su njeni autori nazvali istorijskom antibajkom za decu i odrasle. Učestvuje: Vanja Pavlović, glumica. Video-rad: Igor Marković.
Ceo svet zna životnu priču Ane Frank, ali je pitanje šta smo iz te priče naučili. Predstava Ana Frank postavlja to pitanje. To je predstava za decu i odrasle, jer se u njenom centru nalazi dete - mudrije, zrelije i pametnije od većine odraslih ljudi. To dete nije imalo šansu da odraste… A da li je imamo mi? Mi, kao društvo. Kao zajednica. Kao svet. Ove godine, svi smo pomalo živeli sudbinu Ane Frank. Iskustvo zatvorenosti i izolacije, zarobljeništvo u kućnim uslovima i pokušaji da, uprkos svemu, ostane vedra, zdrava i optimistična, glavne su teme dnevnika koji je vodila ova hrabra i mudra devojčica. Kao što ni sama Ana Frank nije mogla da gleda predstave, da izlazi i da se druži, u ovoj godini to ne može niko od nas. Umesto pozorišnog komada napisanog po njenom dnevniku, dozvolićemo Ani Frank da - sama, na pozornici - pogleda nekoliko zabeleženih sećanja na predstavu. Publika će verovati, nadati se i sećati, sa Anom.
Predstavu Ana Frank Šabačkog pozorišta stvarali su Jelena Bogavac (režija), Milena Bogavac (dramatizacija), Aleksandar Kovačević (kostimografija), Aleksandra Veljković (scenski pokret), Igor Marković (audio i video), Marko Ribić (asitent režije), Vanja Vujanović (asistent produkcije), Jugoslav Radojević (fotografije) i grupa Kombinart (grafički dizajn). U predstavi igraju: Vanja Pavlović, Olivera Guconić, Deana Kostić, Slobodan Petranović Šarac i Miloš Vojnović.
Umetnički performans Igra za planetu otvara novu temu i uvodi nas u nove projekte i igre za život u znaku očuvanja planete Zemlje. Performeri, saradnici Teatra Mimart: Vatra - Ivana Koraksić, Zemlja - Lidija Antonović, Voda - Marko Nektan, Vazduh - Strahinja Padežanin.
Koncept ima interdisciplinarni pristup koji uključuje odnos prema prirodi, prema značaju očuvanja planete Zemlje i njenih resursa, uz brigu za budućnost planete u kontekstu kosmičkih vrednosti. Četiri osnovna elementa, od kojih zavisi peti element - čovek. Umetnici u diskreciji tragaju za smislom opstanka savremene umetnosti i opstanka planete, a svojim radom žele da ukažu na opasnost ekološke katastrofe koja nam preti. Izolacija života u prirodi je samo lični beg, a ne konstruktivan uticaj na svoje okruženje. Postavljamo vitalna pitanja publici, bez obzira na starosno doba. Ovo je doprinos vidljivosti umetnika koji rade i kreiraju u ograničenim mogućnostima novonastale situacije pandemije korona virusa, koji je predznak problema globalnog zagađenja planete.
Kreativni tim projekta: Lidija Antonović (koordinator projekta), Nela Antonović (koncept), Anđelija Marković (kostimi), Ivana Stefanović (muzika). Foto: Isajlo Marić. Igra za planetu deo je projekta „MIM-ART-SPOT“ Teatra Mimart, koji je jedan u nizu umetničkih performansa koji se izvode u eksterijeru, a bave se ekologijom duše i ekologijom planete Zemlje. Projekat je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja.
Između delova koji se odnose na predstave na video-bimu prisutni će moći da vide dva međusegmenta Varijacija na temu igre za život u vidu onlajn intervjua, iskaza i ličnih priča učesnika ovogodišnje Bitef Polifonije, kao i prethodnih. Realizatori: Slađana Bušić i Tijana Đorđević.
Ovim međusegmentima otkrivaćemo zašto IGRA ZA ŽIVOT Bitef Polifonije 2020. i zašto ponovo otvaramo pitanja na „stare teme“ projekta iz kojeg je izrasla prva Polifonija održana u okviru 34. Bitefa 2000. godine, podstaknuta upravo pričom o ovčici Aski koja je svojom „igrom za život“ nadigrala strašnog vuka. Priča o Aski ima srećan kraj, a sudbina devojčice Ane Frank odredila je i kraj priče koji nije srećan. Ali i jedna i druga priča žive u svojim knjigama, predstavama, filmovima, školskoj lektiri... i govore nam uvek iznova, ne odustajući, kako „....umetnost i volja za otporom pobeđuju svako zlo, pa i samu smrt...“ Okolnost da su dve od tri predložene predstave ovogodišnje Bitef Polifonije urađene po motivima pripovetke „Aska i vuk“, potvrdila je ideju da ovogodišnji naslov Bitef Polifonije bude „Igra za život“. Posebno je važno da će ove dve verzije Aske i vuka biti „predstave u fokusu“ na Bitef Polifoniji 2021. godine, što znači da će pored izvođenja imati niz „pratećih programa“ - od razgovorâ, preko okruglih stolova, radionica i prezentacija do drugih inovativnih, kreativnih i participativnih aktivnosti kojima je predstava podsticaj i izazov za nove stvaralačke procese.
Na kraju, prisutni izvođači, učesnici, gosti i publika svečano će otvoriti „Polifoniju u trajanju“ i sajt IGRE ZA ŽIVOT Bitef Polifonije, koji će biti pregled ovogodišnjeg događanja, uvod u sledeću godinu, ali i pogled u arhivu (onoga što je učinjeno tokom proteklih dvadeset godina). Sajt razvija i neguje otvoren stvaralački proces polifonog koncepta u trajanju.
Koncept sajta: Nikola Ilić