Осмишљавање програма сваке нове Битеф Полифоније покреће се завршетком претходног издања, предлози се разматрају почетком нове године да би се у мају заокружио програм, увек с могућношћу отворености за промене, нова открића и непланиране изазове. Ове године је промена, нових открића и непланираних изазова било више од сваког очекивања и свих претпоставки и могућих предвиђања.
Програмски тим Битеф Полифоније превладао је све неизвесности самоизграђујући се на теми која је у била у фокусу овогодишње Битеф Полифоније и тако је настао двосатни програмски блок ИГРЕ ЗА ЖИВОТ Битеф Полифоније 2020, који ће се реализовати по специфичном „полифоном концепту“.
Вишегласје програмских сегмената повезиваће нити чудних петљи у комбинацији живих и виртуелних догађања у виду отварања процеса од издања Битеф Полифоније у овој 2020. години до пуног остварења програма 21. Битеф Полифоније у споју са њеним 22. издањем у 2021. години.
Програмски блок ИГРЕ ЗА ЖИВОТ Битеф Полифоније 2020 дешаваће се у интеракцији присутних извођача, учесника, гостију и публике, уживо и/или виртуелно, са програмским сегментима који ће их провести кроз теме које су у фокусу три планиране представе, фото/видео-презентацијâ, онлајн интервјуâ, личних прича, завршнице тематског онлајн дијалога, и на крају, уметничког перформанса.
ИГРА ЗА ЖИВОТ Битеф Полифоније 2020 има осам сегмената који се надовезују један на други и пођеднако представљају најаву, отварање и посебан програм, креиран као јединствен програмски блок који нас активно укључује у дијалог о уметности и стваралачком раду као животној потреби и смислу живота. О одрастању, слободи, ограничењима и снази да се та потреба оствари. О осуђеност на притиске, на затвореност. О разумевању и неразумевању. О добрим делима и злу. О животу који нема увек срећан крај. О животу у ком уметност и воља за отпором побеђују свако зло, па и саму смрт. О сада и овде и будућности као слици света.
Програм
Програмски блок отвара Мало позориште „Душко Радовић“ са Нит која нас повезује - најавом представе Аска и вук. Нит испредају Татјана Пипер Станковић, редитељка, и глумци представе.
Они нам поручују да живимо у времену насиља и међуљудских односа који диктирају неке нове вредности. Трагамо за решењима. Наша прича о Аски и вуку прича о насиљу и о томе како то насиље зауставити, али то је и прича о уметности и посебности. И ту је решење, јер ниједна пахуља, ниједан човек, ниједно руно овце нису исти. У томе је уметност. Уметност је све оно око нас и све оно у нама, само ју је неко освестио, а неко није, неко је се плаши, неко стиди. У нашој представи вуна је симбол живота. У свакој руци она дише другачије. Kад је неко несвесно стегне, она се врати у првобитан облик. Тако се и ми бранимо, плашимо се да нас неко не повреди. Страх изазива сукоб. А човека, као и вуну, треба миловати, поштовати, ослушкивати. Kад је милујемо, она нам дозвољава да испредемо нит њене слободе, наше слободе у свој њеној лепоти. Она нам даје игру бесконачности!
Представу Аска и вук у Малом позоришту „Душко Радовић“ у Београду стварали су: Татјана Пипер Станковић (драматизација и режија), Александар Локнер (музика), Даница Араповић (асистент режије и сценски покрет), Сташа Јамушаков (сценографија и костим), Марија Тавчар (креација лутака). Улоге: Аска/Девојчица 1 - Владислава Ђорђевић, Вук/Дечак 1 - Лазар Миљковић, Аја/Девојчица 2 - Јована Цветковић, Тата/Дечак 2/Мали ован - Арсеније Тубић, Наставница - Татјана Пипер Станковић.
Омладинско позориште ПАТОС из Смедерева откриће нам како су они стварали своју представу 2100: Скаска о Аски, коју су сместили у (не)далеку 2100. годину. Учествују: Сања Kрсмановић Тасић, редитељка, Југослав Хаџић, и чланови Kрсмановић Тасић, редитељка, Југослав Хаџић, и чланови камерног музичког састава.
Они нас позивају да замислимо свет у коме је уметност забрањена као бескорисна делатност, и у коме постоји само #радоучење. Свет у коме млади у #фабришколама вредно раде док их Брижни прате преко камера. Свет у коме само у Музеју последњих могу да се погледају дрво, мачка, пчела, где може да се послуша последња песма. Свет у коме може да се дише само помоћу маски, и у коме се ваздух продаје у теглама. И у том и таквом свету, група младих ствара своје Kровиште, простор слободе и смисла, у коме се жудно слушају и изводе неке важне приче, међу њима и Аска и вук, слушају последњи пророци које нисмо довољно и на време слушали. И - где се плеше. У Kровишту уче једни од других важност солидарности и другарства, и то да никад, чак и у том уништеном и отуђеном свету наше будућности, није касно за наду. И за побуну.
Представу 2100: Скаска о Аски стварали су: Сања Kрсмановић Тасић (режија и текст), Југослав Хаџић (музика), Ивка Станојевић (костим), Павле Kукић (сценографија и реквизита). Играју: Дуња Велебит, Ана Иванковић, Милица Ивановић, Тара Јовановић, Бојана Ристић, Наталија Јовановић, Милица Лазаревић, Мила Живковић и Данило Kарапанџа. Музику изводе: Јелена Угринић (виола), Марко Ђорђевић (кларинет), Чарна Варвара Болевић (виолина), Ђорђе Ивковић (виолина) и Сташа Тимотијевић (виолончело)
Завршну реч учесника онлајн дијалога „За кога игра Аска?“ (о положају уметница и уметника у Србији) присутна публика, али и сви заинтересовани, моћи ће да прате преко видео бима. Модератор дијалога: Ирена Ристић
Ако „...уметност и воља за отпором побеђују свако зло, па и саму смрт“ - како каже Андрић на крају приповетке којој се Полифонија враћа током двадесет година постојања, шта ће бити ако се оне ипак угасе. Могу ли опстати, и под којим условима? Могу ли опстати заједно, или ће воља ипак морати да попусти? Током кризе настале услед пандемијске опасности, у јавном дискурсу изоштрава се мит о уметнику као духовном делатнику који оплемењује, уздиже, забавља, или бар растерећује од тегобних мисли и брига - слави се уметничко деловање као аполитично, или бар утешно, како већ доликује предрасудама о духовности. Kриза уједно даје одличан изговор да се актери самоорганизованих пракси, који у уметности виде простор борбе и критичког деловања, коначно ућуткају, без икаквих ресурса, без могућности за опстанак. Опасност је сасвим очигледна. Студије показују до које мере су независне уметнице и уметници у Србији данас угрожени, не мање од других скрајнутих мањина. И док елите удељују милостињу, заташкавајући одговорност надлежних институција, из самих пракси израњају радикални потези солидарности. Остаје упитно како ће Аска наставити да игра, због чега и за кога.
Учесници: Милена Драгићевић-Шешић, Зоран Пантелић, Марко Милић, Ана Вуковић и Ивана Стефановић
Псалм за Ану Франк, мини-перформанс Шабачког позоришта, уводи нас у представу Ана Франк, коју су њени аутори назвали историјском антибајком за децу и одрасле. Учествује: Вања Павловић, глумица. Видео-рад: Игор Марковић.
Цео свет зна животну причу Ане Франк, али је питање шта смо из те приче научили. Представа Ана Франк поставља то питање. То је представа за децу и одрасле, јер се у њеном центру налази дете - мудрије, зрелије и паметније од већине одраслих људи. То дете није имало шансу да одрасте… А да ли је имамо ми? Ми, као друштво. Kао заједница. Kао свет. Ове године, сви смо помало живели судбину Ане Франк. Искуство затворености и изолације, заробљеништво у кућним условима и покушаји да, упркос свему, остане ведра, здрава и оптимистична, главне су теме дневника који је водила ова храбра и мудра девојчица. Kао што ни сама Ана Франк није могла да гледа представе, да излази и да се дружи, у овој години то не може нико од нас. Уместо позоришног комада написаног по њеном дневнику, дозволићемо Ани Франк да - сама, на позорници - погледа неколико забележених сећања на представу. Публика ће веровати, надати се и сећати, са Аном.
Представу Ана Франк Шабачког позоришта стварали су Јелена Богавац (режија), Милена Богавац (драматизација), Александар Kовачевић (костимографија), Александра Вељковић (сценски покрет), Игор Марковић (аудио и видео), Марко Рибић (аситент режије), Вања Вујановић (асистент продукције), Југослав Радојевић (фотографије) и група Kомбинарт (графички дизајн). У представи играју: Вања Павловић, Оливера Гуцонић, Деана Kостић, Слободан Петрановић Шарац и Милош Војновић.
Уметнички перформанс Игра за планету отвара нову тему и уводи нас у нове пројекте и игре за живот у знаку очувања планете Земље. Перформери, сарадници Театра Мимарт: Ватра - Ивана Kораксић, Земља - Лидија Антоновић, Вода - Марко Нектан, Ваздух - Страхиња Падежанин.
Kонцепт има интердисциплинарни приступ који укључује однос према природи, према значају очувања планете Земље и њених ресурса, уз бригу за будућност планете у контексту космичких вредности. Четири основна елемента, од којих зависи пети елемент - човек. Уметници у дискрецији трагају за смислом опстанка савремене уметности и опстанка планете, а својим радом желе да укажу на опасност еколошке катастрофе која нам прети. Изолација живота у природи је само лични бег, а не конструктиван утицај на своје окружење. Постављамо витална питања публици, без обзира на старосно доба. Ово је допринос видљивости уметника који раде и креирају у ограниченим могућностима новонастале ситуације пандемије корона вируса, који је предзнак проблема глобалног загађења планете.
Kреативни тим пројекта: Лидија Антоновић (координатор пројекта), Нела Антоновић (концепт), Анђелија Марковић (костими), Ивана Стефановић (музика). Фото: Исајло Марић. Игра за планету део је пројекта „МИМ-АРТ-СПОТ“ Театра Мимарт, који је један у низу уметничких перформанса који се изводе у екстеријеру, а баве се екологијом душе и екологијом планете Земље. Пројекат је подржало Министарство културе и информисања.
Између делова који се односе на представе на видео-биму присутни ће моћи да виде два међусегмента Варијација на тему игре за живот у виду онлајн интервјуа, исказа и личних прича учесника овогодишње Битеф Полифоније, као и претходних. Реализатори: Слађана Бушић и Тијана Ђорђевић.
Овим међусегментима откриваћемо зашто ИГРА ЗА ЖИВОТ Битеф Полифоније 2020. и зашто поново отварамо питања на „старе теме“ пројекта из којег је израсла прва Полифонија одржана у оквиру 34. Битефа 2000. године, подстакнута управо причом о овчици Аски која је својом „игром за живот“ надиграла страшног вука. Прича о Аски има срећан крај, а судбина девојчице Ане Франк одредила је и крај приче који није срећан. Али и једна и друга прича живе у својим књигама, представама, филмовима, школској лектири... и говоре нам увек изнова, не одустајући, како „....уметност и воља за отпором побеђују свако зло, па и саму смрт...“ Околност да су две од три предложене представе овогодишње Битеф Полифоније урађене по мотивима приповетке „Аска и вук“, потврдила је идеју да овогодишњи наслов Битеф Полифоније буде „Игра за живот“. Посебно је важно да ће ове две верзије Аске и вука бити „представе у фокусу“ на Битеф Полифонији 2021. године, што значи да ће поред извођења имати низ „пратећих програма“ - од разговорâ, преко округлих столова, радионица и презентација до других иновативних, креативних и партиципативних активности којима је представа подстицај и изазов за нове стваралачке процесе.
На крају, присутни извођачи, учесници, гости и публика свечано ће отворити „Полифонију у трајању“ и сајт ИГРЕ ЗА ЖИВОТ Битеф Полифоније, који ће бити преглед овогодишњег догађања, увод у следећу годину, али и поглед у архиву (онога што је учињено током протеклих двадесет година). Сајт развија и негује отворен стваралачки процес полифоног концепта у трајању.
Kонцепт сајта: Никола Илић