Izvođačke umetnosti se suočavaju sa uznemirujućom i izazovnom situacijom koja je pokrenula mnogobrojna pitanja, među kojima i razmišljanja o potrebi za pozorištem i o položaju izvođačkih umetnosti u savremenom društvu. Na prelazu između dve pozorišne sezone - prethodne, koja je ostala nedovršena, i nove, koju dočekujemo bez jasno definisanih planova, našli smo se, neočekivao i na globalnom nivou, u novom prostoru. Taj prostor se može iskoristiti za performativno stanje očajanja ili za intenzivnu razmenu iskustava i ideja.
Ovaj panel predstavlja nastavak promišljanja na temu uloge pozorišta u doba pandemije, koju je BITEF pokrenuo dok su mere zatvaranja bile na snazi. U sve dinamičnijem digitalnom svetu izvođačkih umetnosti, želja nam je da našoj budućnosti doprinesemo na konstruktivan način. Namera nam je da podstaknemo sve učesnike ekosistema izvođačkih umetnosti (donosioce odluka, kreatore kulturnih politika, programske urednike, producente, umetnike) da o tim pitanjima razmisle na agilan i inovativan način, kako bismo pozorište učinili mogućim (i istovremeno bezbednim) i u vreme pandemije.
Tokom prvog dela panela ovom temom ćemo se baviti iz perspektive kulturnih politika i širih društvenih, političkih i ekonomskih tema. Želeli bismo da predstavimo neke od kreativnih/konstruktivnih mera koje su pojedini činioci kulturnih politika sprovodili u Evropi na lokalnom, regionalnom i (nad)nacionalnom nivou, i da ukažemo na goruća/urgentna pitanja kojima kreatori kulturne politike treba da se posvete u najskorije vreme.
Drugi deo panela biće posvećen konkretnim produkciono-umetničkim modelima i formatima koji su se pojavili kao reakcija na specifične novonastale uslove. Biće predstavljeni primeri dobre prakse, a, nadamo se, i anticipirani neki novi.
Moderatori:
Dr Aleksandar Brkić je docent iz oblasti menadžmenta u kulturi i kulturne politike pri Institutu za kreativno i kulturno preduzetništvo (ICCE), na Goldsmitsu, Univerzitet u Londonu. Takođe je i gostujući predavač u Helsinkiju, Kazablanci i Beogradu. Njegova profesionalna praksa obuhvata menadžment u umetnosti sa značajnim međunarodnim iskustvom kreativnog producenta koji radi na tačkama spajanja izvođačkih i vizuelnih umetnosti i dizajna. Aleksandar je trenutno i kreativni producent LP Dua, klavirskog dua iz Beograda. Njegova poslednja knjiga, The Routledge Companion to Arts Management (Rautlidžov priručnik za menadžment u umetnosti), urađena u saradnji sa Vilijamom J. Birnsom, izdata je krajem 2019. godine.
Jelena Knežević je na doktorskim studijama „Menadžmenta kulture i medija“ na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Diplomirala je na Katedri za menadžment i produkciju u pozorištu, radiju i kulturnim delatnostima na istom fakultetu.
Ima iskustva u različitim oblastima art menadžmenta. Radila je kao free lance organizatorka i producentkinja u izvođačkim i vizuelnim umetnostima, kao i community arts projektima; u javnim institucijama kao i na nezavisnoj sceni. Od 2004. stalno je angažovana u Bitef teatru i stalna saradnica TkH-a (Teorija koja hoda). Trenutno je na poziciji izvršne direktorke Bitefa.
Učesnici:
Florans Porteli, rođena 1978. godine, je još od malih nogu pasionirani ljubitelj muzike i kulture. Klavir svira od detinjstva i izuzetan je izvođač. Pored toga, završila je studije prava na prestižnom Univerzitetu Panteon-Asas Pariz II.
Gradonačelnica je grada Taverni od 2014. godine (27.000 stanovnika, Val d’Oaz). Reizabrana je na funkciju marta 2020. u prvom izbornom krugu, zajedno sa svojim opštinskim timom. Florans Porteli kulturne aktivnosti svrstava u prioritete, značajno povećavajući budžet namenjen ovom sektoru.
U decembru 2015. godine izabrana je za regionalnog odbornika u Il de Frans, gde je član većine, zajedno sa predsednicom Valeri Pekres.
Porteli je 5. jula 2016. izabrana za predsednicu Nacionalnog orkestra Il de Frans, prestižne formacije koju čini 95 muzičara sa 130 sezonskih muzičkih nastupa.
Izuzetno posvećena i predana svojoj ulozi glasa teritorija i svojih lokalno izabranih kolega, Florans Porteli je i na funkciji potpredsednice Udruženja gradonačelnika Francuske (AMF), uz predsednika ovog tela, Fransoa Baroana.
Porteli je takođe i izvestilac komiteta za kulturu i nasleđe AMF-a.
Katrin Deventer je generalna sekretarka Udruženja evropskih festivala (EFA). Suosnivačica je i članica odbora Evropske kuće kulture, nastale na inicijativu članova EFA, članica Strateške grupe „Duša za Evropu“, jedna od inicijatora i članica odbora Akademije festivala, kao i pokretačica novog programa za umetničke festivale koji je pokrenula EFA pod nazivom EFFE - „Evropa za festivale, festivali za Evropu“, uključujući i platformu za pretragu FestivalFinder.eu. Bila je članica Komisije za kulturu projekta Evropske unije „Novi narativ za Evropu“. Posebno je zainteresovana za kulturu i njenu ulogu u angažovanju civilnog društva i pitanja povezanih sa prepoznavanjem važnosti kulture u društvu. Veruje u kulturnu Evropu poniklu na odgovornostima i interakcijama između ljudi i organizacija iz svih segmenata društva.
Ana Ilić je viša savetnica predsednice Vlade RS za kreativne industrije i turizam i predvodi tim nacionalne platforme Srbija stvara. U prethodnom sastavu Vlade, obavljala je fuknciju šefa kabineta Ministarke za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Pre ulaska u državnu upravu, Ana je osam godina bila izvršni direktor Srpske filmske asocijacije - nezavisne, neprofitne organizacije čiji je cilj razvoj i promocija Srbije kao konkurentne destinacije za filmska i TV snimanja pod brendom Film in Serbia. Ovome su prethodile godine rada na međunarodnim projektima za društveni i ekonomski razvoj, turizam i kreativne industrije. Ana Ilić je diplomirani pravnik.
Dr Milena Dragićević Šešić, profesor Menadžmenta u kulturi i Teorije medija. Rektor Univerziteta umetnosti (2001-2004), šef Unesko katedre za interkulturalizam, menadžment umetnosti i medijaciju na Balkanu (2004-2019). Gost predavač na univerzitetima širom sveta. Ekspert Saveta Evrope, Uneska, Evropske kulturne fondacije, predsednik žirija Evropske nagrade za kulturnu politiku. Objavila dvadeset knjiga: Kultura i umetnost otpora (2018), Umetnost i alternativa (1992/2012), Kultura - menadžment, animacija, marketing, sa B. Stojkovićem (sedam izdanja, šest prevoda), Neofolk kultura (1994), Vers les nouvelles politiques culturelles (2015), Menadžment umetnosti u turbulentnim okolnostima (2005, četiri prevoda) i Interkulturna medijacija na Balkanu (2004, četiri prevoda), obe sa S. Dragojevićem; kourednica zbornika Cultural Sustainability in European Cities: Imagining Europolis (2015), Cultural policy in times of rising populism (2018) itd. Prevođena na sedamnaest jezika. Dobitnik francuskog Ordena komandira akademske palme 2003. i Velike zlatne plakete Univerziteta umetnosti 2004. i 2019.
Fransis Peduzi je direktor nacionalne scene Kalea - Le Channel (Šanel) od januara 1991. godine. Prema arhitektonskom projektu Patrika Bušena, otpočeo je 1994. transformaciju bivše gradske klanice, površine od 14.000m2, koju je pretvorio u mesto posvećeno kulturnom životu. Šanel je svečano otvoren 2007. godine, a sadrži biblioteku, restoran i nekoliko pozorišnih sala. Aktivnosti Šanela baziraju se na čvrstim vezama sa stanovnicima, a sezonski program je multidisciplinaran, obeležen dešavanjima umetničkog i svečarskog karaktera, pristupačnim širokoj publici, kao što je, recimo, festival Zimske vatre (Feux d’hiver), koji se odvija svake druge godine od 27. do 31. decembra. http://lechannel.fr
Dubravka Vrgoč je diplomirala dramaturgiju na Akademiji dramske umjetnosti i magistrirala na Odseku za komparativnu književnost Filozofskog fakulteta u Zagrebu. Radila je kao pozorišna kritičarka i urednica kulture u Vjesniku, te pisala za časopise za kulturu u zemlji i inostranstvu. Bila je Fulbrajtova stipendiskinja na Gradskom njujorškom univerzitetu i Njujorškom univerzitetu. Osnivačica je i umetnička direktorka Festivala svetskog pozorišta od 2003. godine. Od 2004. do 2014. bila je upravnica Zagrebačkog kazališta mladih. U tom razdoblju, Zagrebačko kazalište mladih ostvarilo je dvadesetak međunarodnih i domaćih koprodukcija, te mnogobrojna gostovanja na uglednim međunarodnim festivalima i u evropskim i svetskim teatarskim kućama. Bila je u tri mandata predsednica Evropske pozorišne konvencije. Dobila je Nagradu grada Zagreba za izuzetno međunarodno predstavljanje hrvatskoga pozorišta i odličje Reda Danice hrvatske s likom Marka Marulića za naročite zasluge u kulturi i njeno popularisanje u Republici Hrvatskoj i širom sveta. Odlikovana je Redom zvezde Italije, koju Republika Italija dodeljuje za izvanredan doprinos unapređenju prijateljstva i saradnje, za ustrajno zalaganje za razvoj i širenje pozorišne kulturne razmene dveju zemalja. Od 2014. godine upravnica je Hrvatskog narodnog kazališta u Zagrebu, koje je član važnih evropskih pozorišnih asocijacija i projektnih skupina, kao što su Opera Evropa, Operavižn i Prospero.
Jug Radivojević diplomirao je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, na Odseku za pozorišnu i radio režiju, u klasi profesora dr Svetozara Rapajića, predstavom Koštana Bore Stankovića u Jugoslovenskom dramskom pozorištu u Beogradu, ocenom deset. Do sada je izrežirao 118 pozorišnih predstava širom Srbije i regiona. Pored pozorišnih režija, među njegovim ostvarenjima nalaze se i igrani i dokumentarni filmovi, igrane serije, a bavio se i kratkom igranom formom. Bio je selektor festivala „Dani komedije“ u Jagodini (2014. i 2015). Jug Radivojević je bio stalni reditelj Jugoslovenskog dramskog pozorišta (2000-2004). Radio je kao docent na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, na Odseku za glumu (2004-2017). Od 2018. stalni je reditelj Drame Narodnog pozorišta u Beogradu. Potpredsednik je SDPS-a od njegovog osnivanja 2009. godine. Član je Upravnog odbora Fudbalskog kluba Crvena Zvezda od 2017. i predsednik je Fondacije FK Crvena Zvezda. Od 2018. je predsednik Odbora Bitefa. Direktor je Beogradskog dramskog pozorišta od maja 2019. godine.
Marijana Cvetković, diplomirana istoričarka umetnosti. Magistrirala menadžment u kulturi i kulturnu politiku na Balkanu na Univerzitetu umetnosti u Beogradu i Univerzitetu Lion 2.
Koosnivačica nekolicine platformi i organizacija (Stanica /servis za savremeni ples/, Nomad Dance Academy, Nezavisna kulturna scena Srbije, KC Magacin, druga scena), a pokrenula je i niz inicijativa međunarodne saradnje i razmene.
Radeći na Univerzitetu umetnosti, učestvovala je u osnivanju Unesko katedre za menadžment u kulturi, na kojoj je gost predavač od 2009. godine.
Objavila je desetine eseja i članaka i uredila pet knjiga. Drži radionice i predavanja o kulturnoj politici, menadžmentu u oblasti savremenog plesa, regionalnoj kulturnoj saradnji, muzejskom menadžmentu i nezavisnoj kulturnoj sceni širom Evrope.
Aktivna na nezavisnoj kulturnoj sceni Srbije i Balkana i u velikom broju međunarodnih razvojnih projekata čiji je cilj unapređenje uslova rada umetnika i kulturnih radnika, a učestvuje i u razvoju savremene plesne scene u Srbiji i novih modela formalnog i neformalnog obrazovanja u kulturi.