Извођачке уметности се суочавају са узнемирујућом и изазовном ситуацијом која је покренула многобројна питања, међу којима и размишљања о потреби за позориштем и о положају извођачких уметности у савременом друштву. На прелазу између две позоришне сезоне - претходне, која је остала недовршена, и нове, коју дочекујемо без јасно дефинисаних планова, нашли смо се, неочекивао и на глобалном нивоу, у новом простору. Тај простор се може искористити за перформативно стање очајања или за интензивну размену искустава и идеја.
Овај панел представља наставак промишљања на тему улоге позоришта у доба пандемије, коју је БИТЕФ покренуо док су мере затварања биле на снази. У све динамичнијем дигиталном свету извођачких уметности, жеља нам је да нашој будућности допринесемо на конструктиван начин. Намера нам је да подстакнемо све учеснике екосистема извођачких уметности (доносиоце одлука, креаторе културних политика, програмске уреднике, продуценте, уметнике) да о тим питањима размисле на агилан и иновативан начин, како бисмо позориште учинили могућим (и истовремено безбедним) и у време пандемије.
Током првог дела панела овом темом ћемо се бавити из перспективе културних политика и ширих друштвених, политичких и економских тема. Желели бисмо да представимо неке од креативних/конструктивних мера које су поједини чиниоци културних политика спроводили у Европи на локалном, регионалном и (над)националном нивоу, и да укажемо на горућа/ургентна питања којима креатори културне политике треба да се посвете у најскорије време.
Други део панела биће посвећен конкретним продукционо-уметничким моделима и форматима који су се појавили као реакција на специфичне новонастале услове. Биће представљени примери добре праксе, а, надамо се, и антиципирани неки нови.
Модератори:
Др Александар Бркић је доцент из области менаџмента у култури и културне политике при Институту за креативно и културно предузетништво (ИЦЦЕ), на Голдсмитсу, Универзитет у Лондону. Такође је и гостујући предавач у Хелсинкију, Kазабланци и Београду. Његова професионална пракса обухвата менаџмент у уметности са значајним међународним искуством креативног продуцента који ради на тачкама спајања извођачких и визуелних уметности и дизајна. Александар је тренутно и креативни продуцент ЛП Дуа, клавирског дуа из Београда. Његова последња књига, The Routledge Companion to Arts Management (Раутлиџов приручник за менаџмент у уметности), урађена у сарадњи са Вилијамом Ј. Бирнсом, издата је крајем 2019. године.
Јелена Kнежевић је на докторским студијама „Менаџмента културе и медија“ на Факултету драмских уметности у Београду. Дипломирала је на Kатедри за менаџмент и продукцију у позоришту, радију и културним делатностима на истом факултету.
Има искуства у различитим областима арт менаџмента. Радила је као free lance организаторка и продуценткиња у извођачким и визуелним уметностима, као и community arts пројектима; у јавним институцијама као и на независној сцени. Од 2004. стално је ангажована у Битеф театру и стална сарадница ТкХ-а (Теорија која хода). Тренутно је на позицији извршне директорке Битефа.
Учесници:
Флоранс Портели, рођена 1978. године, је још од малих ногу пасионирани љубитељ музике и културе. Kлавир свира од детињства и изузетан је извођач. Поред тога, завршила је студије права на престижном Универзитету Пантеон-Асас Париз ИИ.
Градоначелница је града Таверни од 2014. године (27.000 становника, Вал д’Оаз). Реизабрана је на функцију марта 2020. у првом изборном кругу, заједно са својим општинским тимом. Флоранс Портели културне активности сврстава у приоритете, значајно повећавајући буџет намењен овом сектору.
У децембру 2015. године изабрана је за регионалног одборника у Ил де Франс, где је члан већине, заједно са председницом Валери Пекрес.
Портели је 5. јула 2016. изабрана за председницу Националног оркестра Ил де Франс, престижне формације коју чини 95 музичара са 130 сезонских музичких наступа.
Изузетно посвећена и предана својој улози гласа територија и својих локално изабраних колега, Флоранс Портели је и на функцији потпредседнице Удружења градоначелника Француске (АМФ), уз председника овог тела, Франсоа Бароана.
Портели је такође и известилац комитета за културу и наслеђе АМФ-а.
Kатрин Девентер је генерална секретарка Удружења европских фестивала (ЕФА). Суоснивачица је и чланица одбора Европске куће културе, настале на иницијативу чланова ЕФА, чланица Стратешке групе „Душа за Европу“, једна од иницијатора и чланица одбора Академије фестивала, као и покретачица новог програма за уметничке фестивале који је покренула ЕФА под називом ЕФФЕ - „Европа за фестивале, фестивали за Европу“, укључујући и платформу за претрагу FestivalFinder.eu. Била је чланица Kомисије за културу пројекта Европске уније „Нови наратив за Европу“. Посебно је заинтересована за културу и њену улогу у ангажовању цивилног друштва и питања повезаних са препознавањем важности културе у друштву. Верује у културну Европу пониклу на одговорностима и интеракцијама између људи и организација из свих сегмената друштва.
Ана Илић је виша саветница председнице Владе РС за креативне индустрије и туризам и предводи тим националне платформе Србија ствара. У претходном саставу Владе, обављала је фукнцију шефа кабинета Министарке за државну управу и локалну самоуправу. Пре уласка у државну управу, Ана је осам година била извршни директор Српске филмске асоцијације - независне, непрофитне организације чији је циљ развој и промоција Србије као конкурентне дестинације за филмска и ТВ снимања под брендом Film in Serbia. Овоме су претходиле године рада на међународним пројектима за друштвени и економски развој, туризам и креативне индустрије. Ана Илић је дипломирани правник.
Др Милена Драгићевић Шешић, професор Менаџмента у култури и Теорије медија. Ректор Универзитета уметности (2001-2004), шеф Унесkо катедре за интеркултурализам, менаџмент уметности и медијацију на Балкану (2004-2019). Гост предавач на универзитетима широм света. Експерт Савета Европе, Унеска, Европске културне фондације, председник жирија Европске награде за културну политику. Објавила двадесет књига: Kултура и уметност отпора (2018), Уметност и алтернатива (1992/2012), Kултура - менаџмент, анимација, маркетинг, са Б. Стојковићем (седам издања, шест превода), Неофолк култура (1994), Vers les nouvelles politiques culturelles (2015), Менаџмент уметности у турбулентним околностима (2005, четири превода) и Интеркултурна медијација на Балкану (2004, четири превода), обе са С. Драгојевићем; коуредница зборника Cultural Sustainability in European Cities: Imagining Europolis (2015), Cultural policy in times of rising populism (2018) итд. Превођена на седамнаест језика. Добитник француског Ордена командира академске палме 2003. и Велике златне плакете Универзитета уметности 2004. и 2019.
Франсис Педузи је директор националне сцене Kалеа - Le Channel (Шанел) од јануара 1991. године. Према архитектонском пројекту Патрика Бушена, отпочео је 1994. трансформацију бивше градске кланице, површине од 14.000м2, коју је претворио у место посвећено културном животу. Шанел је свечано отворен 2007. године, а садржи библиотеку, ресторан и неколико позоришних сала. Активности Шанела базирају се на чврстим везама са становницима, а сезонски програм је мултидисциплинаран, обележен дешавањима уметничког и свечарског карактера, приступачним широкој публици, као што је, рецимо, фестивал Зимске ватре (Feux d’hiver), који се одвија сваке друге године од 27. до 31. децембра. http://lechannel.fr
Дубравка Вргоч је дипломирала драматургију на Академији драмске умјетности и магистрирала на Одсеку за компаративну књижевност Филозофског факултета у Загребу. Радила је као позоришна критичарка и уредница културе у Вјеснику, те писала за часописе за културу у земљи и иностранству. Била је Фулбрајтова стипендискиња на Градском њујоршком универзитету и Њујоршком универзитету. Оснивачица је и уметничка директорка Фестивала светског позоришта од 2003. године. Од 2004. до 2014. била је управница Загребачког казалишта младих. У том раздобљу, Загребачко казалиште младих остварило је двадесетак међународних и домаћих копродукција, те многобројна гостовања на угледним међународним фестивалима и у европским и светским театарским кућама. Била је у три мандата председница Европске позоришне конвенције. Добила је Награду града Загреба за изузетно међународно представљање хрватскога позоришта и одличје Реда Данице хрватске с ликом Марка Марулића за нарочите заслуге у култури и њено популарисање у Републици Хрватској и широм света. Одликована је Редом звезде Италије, коју Република Италија додељује за изванредан допринос унапређењу пријатељства и сарадње, за устрајно залагање за развој и ширење позоришне културне размене двеју земаља. Од 2014. године управница је Хрватског народног казалишта у Загребу, које је члан важних европских позоришних асоцијација и пројектних скупина, као што су Опера Европа, Операвижн и Просперо.
Југ Радивојевић дипломирао је на Факултету драмских уметности у Београду, на Одсеку за позоришну и радио режију, у класи професора др Светозара Рапајића, представом Коштана Боре Станковића у Југословенском драмском позоришту у Београду, оценом десет. До сада је изрежирао 118 позоришних представа широм Србије и региона. Поред позоришних режија, међу његовим остварењима налазе се и играни и документарни филмови, игране серије, а бавио се и кратком играном формом. Био је селектор фестивала „Дани комедије“ у Јагодини (2014. и 2015). Југ Радивојевић је био стални редитељ Југословенског драмског позоришта (2000-2004). Радио је као доцент на Факултету драмских уметности у Београду, на Одсеку за глуму (2004-2017). Од 2018. стални је редитељ Драме Народног позоришта у Београду. Потпредседник је СДПС-а од његовог оснивања 2009. године. Члан је Управног одбора Фудбалског клуба Црвена Звезда од 2017. и председник је Фондације ФК Црвена Звезда. Од 2018. је председник Одбора Битефа. Директор је Београдског драмског позоришта од маја 2019. године.
Маријана Цветковић, дипломирана историчарка уметности. Магистрирала менаџмент у култури и културну политику на Балкану на Универзитету уметности у Београду и Универзитету Лион 2.
Kооснивачица неколицине платформи и организација (Станица /сервис за савремени плес/, Nomad Dance Academy, Независна културна сцена Србије, KЦ Магацин, друга сцена), а покренула је и низ иницијатива међународне сарадње и размене.
Радећи на Универзитету уметности, учествовала је у оснивању Унеско катедре за менаџмент у култури, на којој је гост предавач од 2009. године.
Објавила је десетине есеја и чланака и уредила пет књига. Држи радионице и предавања о културној политици, менаџменту у области савременог плеса, регионалној културној сарадњи, музејском менаџменту и независној културној сцени широм Европе.
Активна на независној културној сцени Србије и Балкана и у великом броју међународних развојних пројеката чији је циљ унапређење услова рада уметника и културних радника, а учествује и у развоју савремене плесне сцене у Србији и нових модела формалног и неформалног образовања у култури.