2020

Pogledajte video predstave

O predstavi

Inspirisan delima Juvala Noe Hararija, predstava 2020 bavi se ljudskom evolucijom i sudbinom. Hararijeve misli su poslužile kao osnova za dijaloge, monologe, plesne i muzičke scene koje poprimaju formu naučnog vodvilja. Cilj nam je da stvorimo pametno, zabavno i edukativno delo koje se bavi evolucijom, prostorom, našim mestom u svemiru, egzistencijalizmom i veštačkom inteligencijom. 

Prenoseći Hararijev svet na pozorišnu scenu, pozorišni reditelj Ivica Buljan je tragao i za apsolutom, za konačnim odgovorom. Kako je izjavio, „predstava 2020 preispituje šta je to dobar život. Njena središnja tema ne samo da formuliše filozofsku ili religijsku misao već u prvi plan postavlja ljudsko postojanje! Pitamo se na koji je način čovečanstvo realizovalo dva osnovna ideala: ljubav i poštovanje drugog.“

O autorima

IVICA BULjAN je studirao političke nauke i diplomirao francuski jezik i komparativnu književnost na Univerzitetu u Zagrebu. Radio je kao pozorišni kritičar za listove Polet, Start, Slobodna Dalmacija i Feral tribjun. Rediteljsku karijeru je započeo 1995, kada je u Ljubljani postavio Ime na vrh jezika Paskala Kinjara. Predmet njegovog interesovanja su pre svega dramatičari-pesnici kakvi su Bernar-Mari Koltes, Pjer Paolo Pazolini, Hajner Miler, Marina Cvetajeva, Robert Valzer, Elfride Jelinek, Miroslav Krleža, Boto Štraus, Erve Giber, Anja Hiling, Jukio Mišima, Danilo Kiš. Neke od zemalja u kojima je režirao su Slovenija, Litvanija, Francuska, Nemačka, Norveška, Sjedinjene Američke Države, Srbija, Mađarska, Portugal, Belgija, Rusija, Crna Gora, Obala Slonovače, Italija i Albanija. U Hrvatskom narodnom kazalištu u Splitu bio je na mestu programskog direktora drame od 1998. do 2001. godine. Jedan je od osnivača Mini Teatra u Ljubljani i Festivala svjetskog kazališta u Zagrebu. Od 2014, na mestu je programskog direktora drame Hrvatskog narodnog kazališta u Zagrebu. Višestruki je dobitnik Borštnikove nagrade za najbolju predstavu, kao i drugih važnih pozorišnih nagrada Slovenije. Osim toga, osvojio je i Sterijinu nagradu, Vjesnikovu nagradu, Nagradu „Dubravko Dujšin“, Nagradu „Branko Gavela“, Nagradu „Petar Brečić“, kao i Nagradu grada Havane. Godine 2012, dobio je najviše umetničko priznanje Republike Slovenije, Prešernovu nagradu za izvođačke umetnosti. Nosilac je Ordena umetnosti i knjževnosti koji dodeljuje Republika Francuska. 

PETRA POGOREVC je diplomirala komparativnu književnost i engleski jezik i književnost na Fakultetu umetnosti u Ljubljani. U periodu između 1993. i 2007, aktivno se bavila novinarstvom, kritičkim radom, publicistikom i prevođenjem iz oblasti kulture. Godine 2007. zaposlila se u Mestnom gledališču ljubljanskom kao dramaturg i urednik edicije Biblioteka MGL iz oblasti teorije i istorije modernog performansa, u okviru koje do sada kao urednik potpisuje trideset knjiga iz oblasti dramske i pozorišne teorije, istorije i prakse. Godine 2017. upisala je doktorske studije na Odseku za dramaturgiju i izvođačke umetnosti na Akademiji za pozorište, radio, film i televiziju u Ljubljani. Od slovenačkog udruženja pisaca je 2005. godine dobila Nagradu „Josip Stritar“ za najboljeg književnog i pozorišnog kritičara. Za vođenje LCT biblioteke, Udruženje dramskih umetnika Slovenije nagradilo ju je 2016. lovorovim vencem za umetnička dostignuća.

AHMED SOURA je rođen u Banfori, Burkina Faso. Do svoje dvadesete godine bavio se plesom (brejkdens i pop) i bio samouki akrobata, da bi se, potom, školovao na Nacionalnom institutu za umetnost i kulturu u Burkini Faso, kao i u Nacionalnom centru za koreografiju u Monpeljeu od 2003. do 2007. godine. Ahmed se, posle toga, pridružuje kompaniji Burkinabe, pod vođstvom Irene Tasembedo, u kojoj ostaje pet godina, tokom kojih putuje na turneje po Africi i Evropi. Soura 2010. nastupa u operi Via Intollérenza II Kristofa Šlingensifa (1. nagrada za režiju na festivalu Teatertrefen u Berlinu 2011). Od 2012. je nastupao u Dojče oper Berlin u Verdijevom Rekvijemu, kao i u Zaljubljen u tri narandže i Devojčici sa šibicama. Avgusta 2013. Ahmed se priključuje kompaniji Kristofa Vinklera u radu na predstavi Das wahre Gesicht - ein Stück über den Kapitalismus, za koju 2014. dobija Nagradu „Faust“. Tokom 2014. sarađivao je sa švajcarskom kompanijom iz Berna, Pozorištem Pink mama, s kojom je 2015. bio na turneji u Poljskoj. Istovremeno je u Burkini Faso osnovao KORO / Kompanji Ahmed Soura, s  namerom da razvije sopstveni koreografski rukopis, te postavio solo-nastupe A to, Rien ne m'appartient, Ecrazement 100Sens, En opposition avec moi (treća nagrada na Međunarodnom festivalu plesnog teatra u Štutgartu 2011), 166 (druga nagrada na Need to Dance 2013). Redovno drži kurseve savremenog plesa, kao i kurseve tradicionalnih plesova Burkine Faso u Nemačkoj, Francuskoj, Švajcarskoj i Brazilu. 

MIRJA VRHOVNIK SMREKAR je slovenački kompozitor i muzičar. Od 1989. duboko je posvećen istraživanju svoje umetnosti na polju pozorišta i filma. To je rezultiralo bogatim muzičkim opusom za više od sto trideset pozorišnih produkcija u Sloveniji, Hrvatskoj, Francuskoj, Italiji, Austriji, Nemačkoj, Holandiji, Norveškoj, Litvaniji itd.; originalnom muzikom za trinaest dugometražnih i nekoliko kratkih filmova, kamernom operom, dva gudačka kvarteta, oratorijumom i dvostrukim koncertom za violinu. Godine 1998. osniva pozorišnu trupu Betontanc, s kojom ide na turneje širom sveta. Njegov rad je ostavio neizbrisiv trag na sceni pozorišne muzike i u predstavama prominentnih pozorišnih reditelja poput Ivice Buljana, Mateja Koležnika, Martina Kušeja, Janeza Pipana, Vita Taufera, Erika Ulfsbija i mnogih drugih. Vrhovnik Smrekar je osvojio nekoliko državnih i međunarodnih nagrada, među kojima i Borštinikovu nagradu za muziku, a 2017. je ovenčan najvišim slovenačkim umetničkim priznanjem, nagradom Prešernove fondacije za najnovija muzička dela za pozorište i film. U raznim školama i na mnogobrojnim kursevima predaje scensku muziku, a stalno je angažovan na mestu perkusioniste u čuvenom slovenačkom džez ansamblu Bosa de novo, koji će uskoro proslaviti dvadeset godina postojanja. 

ANA SAVIĆ GECAN studirala je Modni dizajn na Tekstilno-tehnološkom fakultetu u Zagrebu i od tada kreirala više od stotinu kostima za film, pozorište, televiziju i video. Osim kostimografije, bavi se i scenografijom. Za svoj pozorišni rad osvojila je nekoliko nagrada u radu sa Robertom Valtlom na predstavama za decu. Od 2002. sarađuje sa Ivicom Buljanom na mnogobrojnim predstavama, sa rediteljem Matejom Koležnikom, rediteljem Krešimirom Dolenčićem na mnogim dramama i operama. Na filmu je sarađivala sa Lukasom Nolom i Daliborom Matanićem. Zlatnu arenu u Puli za najboljeg kostimografa osvojila je tri puta. Van Hrvatske, radila je u Sloveniji, Italiji, Nemačkoj, Portugalu, Norveškoj, kao i u pozorštu La mama u Njujorku.

Izvod iz kritika

„Harari savremenom gledaocu savetuje da bolje upozna samoga sebe. Reditelj Ivica Buljan to sugestivno ističe režijom u kojoj je uočljivo da čovek, jureći za srećom,  postaje rob tržišta i čulnih uživanja.“

Marjana Ravnjak, TV Slovenija 1

„...Oseća se da su se stvaraoci dobro snalazili i u procesu nastajanja i u prezentaciji  predstave 2020. Zadatak je, nesumnjivo, bio zahtevan: udubiti se u viziju čovečanstva, gledati unazad i unapred, proučiti prošlost - građu koja izmiče - od Velikog praska do danas, upregnuti imaginaciju u sam početak, objasniti neka pitanja evolucije, egzistencije, veštačke inteligencije, udobnog života, i pretočiti sve to u predstavu...“

Nenad Jelisijević, performans.si

„Ova predstava je oda ’devised’ pozorištu. Ona se prepušta njegovim principima i kreativnosti pojedinca, uz Buljanovu režiju koja prerasta u više režija individualnih režija (ovde su glumci mnogo više od glumaca), u nameri da uveže guste mreže tema i formi. Tokom nešto više od tri sata, publika, pod vođstvom izvođača, putuje kroz ljudsku istoriju, putuje svetom kroz njegove kulture, gleda ka budućnosti i preispituje sadašnjost neopterećena logikom linearnog vremena.“

Jaka Smerkolj Simonet, Koridor