foto: Matilda Olmi
foto: Matilda Olmi

O predstavi

Iskustvo Simona Sena počinje kupovinom digitalne replike ženskog tela putem interneta. Nakon toga, on kreće u potragu za ženom čije telo „virtuelno“ nastanjuje. Sa scene prenosi publici svoje uznemirujuće iskustvo.

U ovoj predstavi-predavanju koje funkcioniše i kao demonstracija i kao ispovest, Simon Sen, videograf i vizuelni umetnik iz Ženeve dokazuje da virtuelni i realni svet nisu uvek međusobno suprotstavljeni, otkrivajući neočekivane veze između tehnologije, reprezentacije, roda i zakona.

„Kupio sam digitalnu repliku ženskog tela na internet strani www.3dscanstore.com za dvanaest dolara. Datoteka je sadržala statičan, fotorealističan trodimenzionalan prikaz nagog tela mlade žene. Uz pomoć besplatnih alatki koje sam našao na internetu dao sam joj digitalne kosti, što mi je omogućilo da je pokrenem. Uz pomoć nekolicine internet-korisnika širom sveta, koje sam upoznao na mreži, razvio sam imerzivni motion capture system. Kupio sam set opreme za virtuelnu realnost, uključujući i senzore kakvi se koriste za video-igre.

Rasporedio sam senzore po svom telu, stavio kacigu namenjenu virtuelnoj realnosti i „postao“ ta devojka. Kako podignem ruke, pogledam, to su njene ruke. Pogledam naniže i zaista pomislim da imam telo žene. Bili su vidljivi svi detalji tela i kože. Čak sam sebe uhvatio kako mislim da mi to telo pristaje.

Posle tog uznemirujućeg iskustva, potražio sam tu ženu na društvenim mrežama uz pomoć heštega #3dscanstore. Pronašao sam selfi koji je postavila u vreme kada je skeniranje obavljeno. Kontaktirao sam je i predložio da se sretnemo. Pristala je. Posetio sam je u Engleskoj, gde živi, i snimio naš susret. Odlučili smo da joj damo ime Arijel.

Pošto me je taj susret uznemirio, posetio sam psihologa i postavio mu pitanja o problemima identiteta koja se tiču percepcije sopstvenog tela. „Snepčet dismorfija“, želja da se čovek hirurškim putem transformiše kako bi ličio na selfije provučene kroz filtere danas je prepoznata kao kliničko stanje. Raspitao sam se i kod svog advokata o pravnim pitanjima povezanim sa upotrebom tog digitalnog tela. Diskusije sa Arijel su se nastavile. Razgovarali smo o tome šta sve može njeno telo. Navela me je da radim stvari koje nikad ne bih radio bez tog novog tela, koje je, na neki način, postalo i moje.

Sam na sceni s tom poznatom tehnologijom virtuelne realnosti i alatkama koje sam kupovao tokom čitavog projekta - uz Arijelu, koja se uključuje putem Fejstajma, i trećeg prisustva njenog tela koje pomeram unaokolo - tu sam da objasnim priču.“

Simon Sen

O autoru

Na prvi pogled, rad Simona Sena ostavlja utisak da je reč o društveno angažovanom umetniku koji diže glas protiv jednog vida nepravde. Međutim, njegov rad otkriva nešto dvosmisleniji pristup. Iako je, do izvesne mere, primarno zasnovan na realnosti, uvek je prisutan jedan interpolirani sloj fikcije. Simon Sen (1986) živi u Ženevi. Osnovne studije iz oblasti umetnosti je završio na HEAD-u (Haute école d’art et de design) u Ženevi, a master studije na Koledžu Goldsmit u Londonu.

Vizuelnu umetnost Simona Sena zastupa Galerija „Nikola fon Zenger“ u Cirihu, a njegov rad L’hôtel des sapins deo je kolekcije Kunsthaus Cirih. Izlagao je na Liverpulskom bijenalu, na Institutu savremenih umetnosti u Londonu, u Kunstmuzeum Bern, a osvojio je i niz nagrada, uključujući Nagradu Švajcarske za izvođačke umetnosti, Umetničku nagradu Švajcarske, kao i Nagradu „Kifer Hablicel“.

Izvod iz kritika

„Slavno ’JA, to je neko drugi’ Artura Remboa od sada ima i bukvalno značenje. Naše sajber-nesvesno ubuduće će zahtevati nova promišljanja u psihoanalizi. Katkad narator, katkad demijurg, Simon Sen ne izbegava egzistencijalna, pravna ili psihoanalitička pitanja proistekla iz njegovog iskustva. Čak daje nagoveštaje prisutnima da će doći trenutak kad će njihova lična obeležja podleći transmutaciji.“
Katja Berže, Tribin d Ženev

 

„Predstava povremeno postaje istraga u kojoj se publici pruža prilika da i sama uđe u telo Arijele F. Rad Simona Sena suptilno preispituje pol, a pre svega pokreće pitanje prava u vezi sa virtuelnim telima.“
Lila Megraua, Uzbek & Rika

 

„Simon Sen izlaže golo i prepoznatljivo telo. Da li je imao pravo da to učini? Dokle može da ide s tim? Prilično je zastrašujuće kad se shvati da se ovo telo iz kataloga može naći skoro svuda na internetu: u video-igri, dokumentarcu, tutorijalu, erotskom filmu ili, kao večeras, u pozorištu.“
Tjeri Sartoreti, La RTS