U Slovenskom narodnom gledališču Drama Ljubljana u utorak, 16. juna održana je prva pres konferencija kojoj se najavljuje 54. Bitef .
Bitef sada već tradicionalno održava regionalne konferencije, a ovoga puta za mesto prve izabrana je Ljubljana pošto je prošlogodišnji laureat i dobitnik Gran prija „Mira Trailović” (koji se dodeljuje za najbolju predstavu na festival) i 42. Politikine nagrade (nagrade za najbolju režiju po mišljenju Politikinog žirija) predstava „Ali: strah jede dušu'” u režiji Sebastijana Horvata i produkciji ovog pozorišta, gde su i uručene pomenute nagrade Sebastijanu Horvatu i direktoru SNG Drame Igoru Samoboru.
„Odavno se u istoriji Bitefa nije desilo da jedna predstava, kao što je to bio slučaj s „Ali, strah jede dušu“, odnese sve tri festivalske nagrade: Gran Pri Mira Trailović, nagradu lista Politika za najbolju režiju i nagradu publike. To su oni, relativno retki a posebno dragoceni slučajevi, u kojoj se poklope analize i procene stručnjaka sa doživljajem gledalaca. Publike je bez greške osetila snažnu emociju koja proizilazi iz ove neobične melodrame o ljubavi dvoje ljudi s margine društva, skrajnutih zbog svojih godina, klasne i etničke pripadnosti, i prepoznala društvenu i političku analogiju između položaja migranata i socijalno obespravljenih onda kada je Fasbinderov film nastao, sedamdesetih godina 20. veka, i danas. Stručnjaci su mogli dodatno da prepoznaju i analiziraju prožimanje brehtovskih elemenata u režiji sa snažnom, proživljenom realističkom glumom, upotrebu poetike imerzivnog pozorišta....”, istakao je umetnički direktor i selektor Bitefa Ivan Medenica.
Laureat Sebastijan Horvat govorio je o Bitefu kao najznačajnijem međunarodnom festivalu ovog dela sveta koji je bez sumnje prozor u svet jednako kao i festival koji je obrazovao generacije reditelja koje pripadaju jugoslovenskom prostoru.
U okviru glavnog programa 54. Bitefa imaćemo prilike da vidimo čak dve predstave iz Slovenije. U režiji Ivice Buljana i produkciji Cankarjevog doma i Mestnog gledališča u Ljubljani predstavu „2020”, i predstavu „Pluća” u režiji mlade zvezde slovenačke pozorišne scene Žige Divjaka u produkciji SNG Drame u Ljubljani.
„Od nastanka života na našoj planeti, pre četiri milijarde godina, nikada jedna vrsta nije sama menjala svetsku ekologiju. (...) Ova vrsta čovekolikih majmuna uspela je za sedamdeset hiljada godina sama da promeni svetski ekosistem radikalno i nepredvidljivo. Naš uticaj već je ravan posledicama delovanja ledenih doba i tektonskih pomeranja. Za jedan vek mogao bi da nadmaši i posledice onog asterorida koji je pre šezdeset pet miliona godina pobio dinosauruse“ ovim citatom iz Hararijevog dela Homo Deus, Ivan Medenica je počeo najavu slovenačkih predstava koje ćemo videti na Bitefu.
’Jedan od trenutno planetarno najpoznatijih i najuticajnijih naučnika i mislilaca, izraelski istoričar Juval Noa Harari’ nastavio je Medenica, ’ ovako opisuje dejstvo homo sapijensa na planetu Zemlju, na globalni eko sistem. Izabrao sam da se na ovu temu referišem na Hararija ne samo zbog njegovog ugleda, već i zato što što će nas predstava rađena upravo po njegovim bestselerima Sapijens: kratka istorija čovečanstva, Homo Deus: kratka istorija sutrašnjice i 21 lekcija za 21. vek uvesti u sve glavne teme koje tretira 54. Bitef: od najurgentnijeg globalnog problema današnjice, uništenja ekosistema i, posledično, realnog rizika od kataklizme svetskih razmera, do projekcije „sveta posle“, sveta koji u savremenoj filozofiji nazivamo posthumanizam i transhumanizam. ’
„Iz želje da sebe maksimalno „nadogradi“, a na osnovu čežnje da dosegne blaženost, besmrtnost i bogolikost, o čemu Harari nadahnuto piše u Homo Deusu, čovek je, paradoksalno, doveo do razgradnje ljudskog subjektiviteta. U teorijskom smislu, pojmove posthumanizma i trnashumanizma shvatam onako kako ih tumači Keri Vulf: transhumanizam bi bio intenziviranje humanističkih ideala u vidu tehnološke nadogradnje čoveka, a posthumanizam kritika takvog, u osnovi, i dalje antropocentričnog koncepta, a zarad ideje ravnoteže i ravnopravnosti među svim živim bićima na Zemlji”, istakao je Medenica.
U ceo taj tematski spektar 54. Bitefa - u rasponu od uništenje globalnog ekosistema do uznemirujućih perspektiva čovečanstva - uvodi nas predstava koju smo, logično, postavili da bude prva, u tradicionalnom danu Prologa. Takođe smo istakli da ove i srodne teme ona tretira upravo na osnovu Hararijevih analiza, zaključaka i prognoza. Reč je o spektakularnoj ansambl predstavi ubojitog naslova - 2020 - reditelja Ivice Buljana, koju su koproducirala tri ugledna ljubljanska teatra/kulturna centra, Drama Slovenskog narodnog gledališča, Mestno gledališče ljubljansko i Cankarijev dom. S obzirom na svoj naslov, teme i činjenicu da je jedna od retkih velikih regionalnih, možda i evropskih predstava koja je stigla da se pojavi u 2020. (pre početka pandemije), ona je i svojevrsna omaž (cinik bi rekao posmrtni) godini koja je temeljno potresla, ugrozila i izvesno, mada neznano u kom obliku i obimu, izmenila naše živote i svet, uključujući tu i pozorište (i kao stvaralačku praksu i kao instituciju). Tako ona staje u red onih značajnih dela koja se referišu na neku, za čovečanstvo realno ili simbolički bitnu godinu: Orvelov roman 1984, Kjubrikov film 2001: Odiseja u svemiru, te predstavu Arijane Mnuškin 1789, koja je pre pola skoro pola veka bila i na Bitefu.
’Druga slovenačka predstava, Pluća mladog slovenačkog reditelja Žige Divjaka, rađena po komadu savremenog engleskog dramskog pisca Dankana Mekmilana, u produkciji Drame SNG-a iz Ljubljane isto doprinosi tematskoj liniji 54. Bitefa’, istakao je Medenica. ’Ova drama o izazovima s kojim se suočavaju današnji ljubavni parovi pokreće, između ostalog, i jedno, na prvi pogled apsurdno, čak i morbidno, ali suštinski sasvim legitimno ekološko i etičko pitanje: da li je ispravno rađati decu u prenaseljenom svetu, u kome svako nove biće troši dragocene zalihe kiseonika, ali i svetu u kome taj novi život u startu očekuju egzistencijalne muke s mogućim tragičnim ishodom, od ekološke kataklizme, preko pandemija do potpune socijalne nesigurnosti. Ova minimalistička predstava, zasnovana na sjajnoj igri dvoje glumaca, predstavlja nam i novo ime slovenačke, a na osnovu njegovih stvaralačkih potencijala slobodno se može reći i regionalne i evropske režije, Žige Divjaka, što je jedna od važnih koncepcijskih linija/misija Bitefa’ zaključio je selektor i umetnički direktor Bitefa.
Na konferenciji su govorili reditelji Žiga Divjak i Ivica Buljan.
Datum održavanja festivala biće naknadno objavljeni.
