У оквиру дигиталног издања Филозофског театра, у четвртак, 16. априла од 20 часова на YоuТubе каналу Битеф театра, биће организован други у низу разговора који ће Маја Пелевић водити са Ањом Сушом. Маја Пелевић ће са Ањом Сушом разговарати о томе колико ће се и да ли променити позориште, а и само друштво, након епидемије, да ли присуствујемо својеврсном сељењу културе на интернет, шта ће се даље догађати са грађанским (не)слободама и да ли је ово можда почетак сценарија за неку будућу дистопију где ће глобални надзор бити много јачи и ефикаснији. Или пак, парадоксално, можемо током трајања ове изолације, да покушамо да промислимо неки другачији, праведнији и слободнији свет.
АЊА СУША је рођена 1973. године у Београду. Дипломирала позоришну режију на Факултету драмских уметности у Београду и магистрирала на Филозофском факултету на одсеку за историју 2002. године. Као носилац Хердер стипендије провела је годину дана на Факултету друштвених и хуманистичких наука на универзитету у Бечу. Тренутно је запослена као редовни професор режије на Универзитету уметности у Стокхолму.
Режирала је многе позоришне представе у Србији, као и Хрватској, Црној Гори, Словенији, Шведској, Данској и Пољској. Добитница је многих позоришних награда пре свега за рад у позоришту за децу и младе међу којима су: годишња награда Београдског драмског позоришта, АСИТЕЖ-ова награда на фестивалу ТИБА за најбољу представу „Мали принц“, Grand Prix за најбољу представу „Буђење пролећа“ на ТИБА фестивалу, Grand Prix за представу „Rent a friend“ на Марулићевим данима у Сплиту, награда града Гетеборга за најбољу представу 2012. године и Grand Prix шведског АСИТЕЖ-а за укупан допринос позоришту за младе у Шведској 2019. године.
Једна је од оснивача позоришне компаније ТОРПЕДО, била је чланица Европског културног парламента, селекторка позоришног програма на БЕЛЕФУ 2006, од 2002-2012 била је управница и уметничка директорка Малог позоришта „Душко Радовић“, а 2006-2016 селекторка БИТЕФ фестивала.
МАЈА ПЕЛЕВИЋ је рођена 1981. Дипломирала драматургију на Факултету драмских уметности у Београду и докторирала на одсеку за теорију уметности и медија на Универзитету уметности у Београду. Драме су јој преведене на многе светске језике и игране у земљи и иностранству. Од 2012. бави се и режијом и ауторским пројектима. Са Миланом Марковићем је 2012. урадила представу „Они живе“ када су се учланили у седам политичких партија, а 2016. са Олгом Димитријевић представу „Слобода је најскупља капиталистичка реч“ инспирисана путовањем у Северну Кореју. Добитница је многих значајних награда међу којима су: »Борислав Михајловић Михиз« за драмско стваралаштво 2006. и Стеријина награда за најбољи савремени драмски текст „Поморанџина кора“ на »Стеријином позорју« 2010. Заједно са Срећком Хорватом покренула је Филозофски театар у Београду.
ДИГИТАЛНО ИЗДАЊЕ ФИЛОЗОФСКОГ ТЕАТРА
Смислимо свет из почетка!
За време трајања ванредне ситуације изазване COVID-19, Битеф театар је покренуо дигитално издање Филозофског театра. Током априла месеца, сваког четвртка од 20 часова, на YouТube каналу Битеф театра, уживо се организују разговори са Битефовим позоришним уметницима (Оливер Фрљић, Ања Суша,...), док ће пратиоци програма бити у могућности да постављају питања учесницима. Разговоре ће, као и у „добра стара времена”, модерирати Срећко Хорват и Маја Пелевић.
Филозофски театар је пројекат који је започет са циљем да поново успостави блиску везу између филозофије и позоришта. Настао је у Хрватском народном казалишту у Загребу 2014. године, а програма је од сезоне 2019/20. на редовном репертоару Битеф театра.
Како напомиње покретач пројекта Срећко Хорват „веза између филозофије и казалишта увијек је била јача него веза између филозофије и било којега другог медија.” Позориште је такође увек било место за активно промишљање друштва и друштвених процеса, а Филозофски театар отвара место за јавну дискусију, што је у овом тренутку више него неопходно. У том смислу Хорват напомиње: „У доба глобалне пандемије, када смо заточени у својим кућама и морамо пазити на дистанцу, треба нам социјална повезаност и критичко мишљење више него икад. Филозофски театар засад настављамо другим средствима, док се поново - надам се ускоро - не видимо опет у позоришту! Повратка на 'добра стара времена' ионако нема, јер ни та стара времена нису била добра. На нама је тежак али нужан задатак да смислимо свет из почетка“.
