У оквиру дигиталног издања Филозофског театра, у четвртак, 30. априла од 20 часова на YоuТubе каналу Битеф театра, биће организован четврти у низу разговора који ће Маја Пелевић водити са Штефаном Кегијем.
ШТЕФАН KЕГИ аутор је документарних позоришних комада, радио-емисија и радова у урбаним срединама које ствара кроз разноврсне сарадње. Полазећи од истраживања, јавних аудиција и концептуалних процеса, он пружа прилику „стручњацима“ који нису глумци, али имају шта да кажу, да проговоре. На тај начин је у позоришту у Базелу режирао Мнемопарк, макету света железнице - живи снимак (у размери 1:87) који је до сада приказан у преко тридесет градова, од Токија до Монтреала. Kеги је више од три године провео путујући Европом и Азијом са двојицом бугарских камионџија у камиону претвореном у покретно гледалиште (Cargo Sofia). Године 2008. покренуо је Radio Muezzin у Kаиру - пројекат о позиву на молитву у ово доба техничке репродукције, а 2011. је режирао Bodenprobe Kasachstan о миграцији и нафти у централној Азији. Тренутно је на турнеји са пројектом Remote X, модуларном site-specific аудио-туром за 50 слушалаца. Kеги је 2010. награђен Европском наградом за културни диверзитет. Године 2011. био је селектор „Идиом“-секције Малта Фестивала Pооznanј. Kеги сарађује са Хелгардом Хаугом и Данијелом Вецелом, а та је сарадња обједињена у колектив Римини протокол. Идеја водиља Римини протокола јесте да разложи осећај реалности на засебне чиниоце и да сваки од тих новонасталих комадића прикаже из неке необичне перспективе. Римини протокол је 2007. добио позоришну награду „Фауст“, Европску награду за нове позоришне форме 2008, а 2011. Сребрног лава на Венецијанском бијеналу извођачких уметности. Вишеслојна видео-инсталација Собе ситуација, о индустрији оружја, добила је награду Excellence на 17. Медија фестивалу у Јапану. Штефан Kеги је 2015. добио Велику награду Швајцарске за позориште /„Прстен Ханса Рајнхарта“/.
На 52. Битефу 2018. године, представа Заоставштина, комади без људи, према концепту Штефана Kегија, а у продукцији позоришта Види из Лозане, освојила је Гран при „Мира Траиловић“, као и Награду Политике.
МАЈА ПЕЛЕВИЋ је рођена 1981. Дипломирала драматургију на Факултету драмских уметности у Београду и докторирала на одсеку за теорију уметности и медија на Универзитету уметности у Београду. Драме су јој преведене на многе светске језике и игране у земљи и иностранству. Од 2012. бави се и режијом и ауторским пројектима. Са Миланом Марковићем је 2012. урадила представу „Они живе“ када су се учланили у седам политичких партија, а 2016. са Олгом Димитријевић представу „Слобода је најскупља капиталистичка реч“ инспирисана путовањем у Северну Кореју. Добитница је многих значајних награда међу којима су: »Борислав Михајловић Михиз« за драмско стваралаштво 2006. и Стеријина награда за најбољи савремени драмски текст „Поморанџина кора“ на »Стеријином позорју« 2010. Заједно са Срећком Хорватом покренула је Филозофски театар у Београду.
