„Пред вама стојим ја, Вера Kоњовић - прошлост, и Иван Меденица - садашњост, и надам се, и будућност Битефа.
Kада прошлост посматрамо из даљине, она изгледа лепша него што је вероватно била. Јер смо заборавили на муке и на препреке које смо прескакали и прескочили.
Не сећамо се по коју цену смо нешто започели, што је ипак лакше од настављања нечег на високом нивоу. У овом случају ради се о замисли Мире Траиловић коју је спровела уз свесрдну помоћ Јована Ћирилова и неколицине људи који су их верно пратили.
Не могу а да се у овој прилици не сетим времена од пре три деценије.
Почео је рат. Страдали су људи, животиње, цивилизација, а највише је страдала истина.
Могао је да настрада и Битеф да није било упорног Јована Ћирилова који се жестоко супротставио онима који су тврдили да у ратним временима за наш фестивал места нема. Јован је тврдио да би прекид био за Битеф фаталнији од рата. И био је у праву.
Да ли смо се вратили у 1991? На неки начин јесмо.
Захваљујући онима који су ускочили у ципеле од седам миља Јована Ћирилова и који су у њима ове године јурнули да спасу Битеф, стојим овде пред вама и верујем да ће бити још много Битефа, много фестивала, представа, разговора, сусрета, идеја.
Посветимо овај Битеф Мири Траиловић, Јовану Ћирилову и свима који су били уз њих.
Али посветимо га и онима који су у тешким условима успели да организују овогодишњи Битеф и намеравају да то раде и убудуће, свему и свима упркос.
Проглашавам Битеф-Пролог отвореним!“
Вера Коњовић
