O predstavi
O robotima uglavnom razmišljamo kao o mašinama koje nam pomažu u poslu, kao o efikasnim i preciznim izvršiocima raznih zadataka. U nemačkoj industriji oni nemaju ljudski oblik, da bi se izbegle emotivne komplikacije. U Aziji, nasuprot tome, humanoidni roboti postoje već neko vreme, i koriste se kao negovatelji(ce) ili kao seksualni partneri. Njihov spoljašnji izgled, to što podsećaju na ljudska bića, omogućava da mašine budu lakše prihvaćene. Sa druge pak strane, ukoliko mašine suviše liče na ljude, počinjemo da osećamo nepoverenje: šta je čovek, a šta mašina? Istraživači robotike u Japanu tu čudnu sličnost nazivaju „dolina jeze“.
Štefan Kegi je na svojoj novoj predstavi prvi put sarađivao s nekim piscem: Tomas Mele je dozvolio da se po njegovom liku napravi animatronička lutka. Taj humanoid zauzima mesto autora i postavlja pitanja: šta za original znači kada ga zameni kopija? Da li original sebe bolje upoznaje putem svog elektronskog dvojnika? Da li kopija i original postaju suparnici ili pomažu jedno drugome?
O autorima
ŠTEFAN KEGI autor je dokumentarnih pozorišnih komada, radio-emisija i radova u urbanim sredinama koje stvara kroz raznovrsne saradnje. Polazeći od istraživanja, javnih audicija i konceptualnih procesa, on pruža priliku „stručnjacima“ koji imaju šta da kažu, a nisu glumci, da progovore. Na taj način je u pozorištu u Bazelu režirao Mnemopark, maketu sveta železnice - živi snimak (u razmeri 1:87) koji je do sada prikazan u preko trideset gradova, od Tokija do Montreala. Kegi je više od tri godine proveo putujući Evropom i Azijom sa dvojicom bugarskih kamiondžija u kamionu pretvorenom u pokretno gledalište (Cargo Sofia). Godine 2008. pokrenuo je Radio Muezzin u Kairu - projekat o pozivu na molitvu u ovo doba tehničke reprodukcije, a 2011. je režirao Bodenprobe Kasachstan o migraciji i nafti u centralnoj Aziji. Trenutno je na turneji sa projektom Remote X, modularnom „site-specific“ audio-turom za 50 slušalaca, koja je obuhvatila i Beograd tokom 53. Bitefa. Kegi je 2010. nagrađen Evropskom nagradom za kulturni diverzitet. Godine 2011. bio je selektor „Idiom“-sekcije Malta festivala Poznanj. Kegi sarađuje sa Helgardom Haugom i Danijelom Vecelom, a ta je saradnja objedinjena u kolektiv Rimini protokol. Ideja vodilja Rimini protokola jeste da razloži osećaj realnosti na zasebne činioce i da svaki od tih novonastalih komadića prikaže iz neke neobične perspektive. Rimini protokol je 2007. dobio pozorišnu nagradu „Faust“, Evropsku nagradu za nove pozorišne forme 2008, a 2011. Srebrnog lava na Venecijanskom bijenalu izvođačkih umetnosti. Višeslojna video-instalacija Situation Rooms, o industriji oružja, dobila je nagradu „Ekselens“ na 17. Festivalu medija u Japanu. Štefan Kegi je 2015. dobio Veliku nagradu Švajcarske za pozorište („Prsten Hansa Rajnharta“).
Na 52. Bitefu 2018. godine, predstava Zaostavština, komadi bez ljudi, prema konceptu Štefana Kegija, a u produkciji pozorišta Vidi iz Lozane, osvojila je Gran pri „Mira Trailović“, kao i Nagradu Politike.
TOMAS MELE je studirao komparativnu književnost i filozofiju u Tibingenu, Ostinu (Teksas) i u Berlinu. Godine 2004, debituje kao dramski pisac komadom 4 Millionen Türen (4 miliona vrata, napisan u saradnji sa Martinom Hekmansom), a 2007. objavljuje zbirku kratkih priča Raumforderung (Potreba za prostorom) za koju u okviru Književne nagrade Bremena 2008. dobija Nagradu za mladog pisca. Njegov debitantski roman Sickster (Sikster, 2011) osvojio je Nagradu „Franc Hesel“, a roman 3000 Euro (3000 evra), objavljen 2014, ulazi u uži izbor za Nemačku književnu nagradu. Godine 2015, Tomas Mele, nastanjen u Berlinu, dobija Berlinsku nagradu za umetnost. Iduće godine, knjiga Die Welt im Rücken (Svet na tvojim leđima, 2016) ulazi u uži izbor za Nemačku književnu nagradu. Mele u njoj pruža izvanredan uvid u način života i razmišljanja osobe koja pati od manične depresije. Knjiga je dobila Nagradu „Klopštok“ za novu književnost i priznanje Šilerove fondacije. Scenska adaptacija dramatizacije tog romana u bečkom Burgteatru (u režiji Jana Bosea) sa Joakimom Majerhofom u glavnoj ulozi, selektovana je za Teatertrefen u Berlinu 2018. godine. Tomas Mele je bio dva puta nominovan za Nagradu „Milhajmer Dramatikerprajs“: 2016. za Bilder von Uns (Naše slike), a 2018. za Transfer. Za potrebe predstave Dolina jeze, napravljen je dvojnik Tomasa Melea. Urađeni su odlivci njegovih šaka i lica, i uzete precizne telesne mere. Tekst drame Dolina jeze Mele je napisao u saradnji sa rediteljem Štefanom Kegijem.
Izvod iz kritika
Hendrik Verner, Vezer-kurir
Izabela Hofman, kultur-port.de
Mihael Skasa, Cajt
Toma Korlen, Liberasion
